Monakolin k iz fermentisanog crvenog pirinča doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi. Jedna kapsula dnevno ovog preparata obezbeđuje dnevni unos monakolina k iz fermentisanog crvenog pirinča i dokazano smanjuje koncentraciju LDL i ukupnog holesterola. Monakolin k deluje poput prirodnog statina tako što inhibira aktivnost enzima HMG-CoA – odgovornog za proizvodnju holesterola u organizmu. Kao rezultat, endogena sinteza holesterola je smanjena, a povišeni nivoi holesterola se smanjuju.
Monakolin k sadrži fitosterole koji se vezuju za holesterol koji nam ne treba. Fitosteroli su biljni steroli koji utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi tako što u crevima inhibiraju apsorpciju holesterola.
Koenzim Q10 čuven je po svojoj upotrebi kao antioksidans, tj. usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva. Sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 smanjuje čak do 80%. Njegov deficit se kasno primećuje i uglavnom se manifestuje kroz umor, pad imuniteta, glavobolje, paradentozu, gojaznost, aritmiju, srčana oboljenja, slabu memoriju. Utvrđeno je da unos koenzima Q10 utiče na smanjenje rizika za nastanak ateroskleroze (suženja krvnih sudova). Koenzim Q10 ima pozitivan uticaj na poremećaje srčanog ritma – aritmijje, smanjenje rizika od razvoja i posledica angine pektoris i infarkta, smanjenje rizika kod operacija na srcu (bajpas, srčani zalisci).
Timian (Vitamin B12) igra ključnu ulogu za normalnu srčanu funkciju, jer ozbiljan nedostatak timiana dovodi do kongestivne srčane insuficijencije. Timian smanjuje rizik od srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja, dijabetesa, bori se protiv depresije i lošeg raspoloženja. Povoljno deluje na funkcionisanje nervnog sistema i na imuni sistem. Preporučena dnevna doza ovog vitamina je za odrasle muškarce 1.2mg i za odrasle žene 1.0 mg.
Folna kiselina (Vitamin B9) sprečava arteriosklerozu i moždani udar tako što folna kiselina ne dozvoljava da homocistein napadne zidove krvnih sudova. Folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 i B6 kontroliše nivo homocisteina u krvi. Dokazano je da povećan nivo homocisteina doprinosi razvoju bolesti srca i krvnih sudova. Vitamin B6 je potreban i za usvajanje vitamina B12, kao i za stvaranje crvenih krvnih ćelija.
Folna kiselina igra značajnu ulogu u proizvodnji krvi. Za stvaranje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži organizmu je potrebna određena količina gvožđa, vitamina B12 i, pre svega, folne kiseline. Nedostatak folne kiseline može da prouzrokuje manjak crvenih krvnih zrnaca, a time i anemiju.
Biotin i niacin doprinose normalnoj psihološkoj funkciji i normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Suplementacija niacinom se često preporučuje u slučajevima kada je potrebno podići nivo dobrog holesterola. Zbog doprinosa u regulaciji glukoze, suplementacija biotinom može smanjiti tegobe nervnog sistema izazvane hronično povišenim nivoom glukoze – dijabetičke neuropatije.
Niacin (Vitamin B3), kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.
Pantotenska kiselina (Vitamin B5) se u našem organizmu pretvara se u koenzim A, koji ima vitalnu ulogu u mnogim metaboličkim procesima – u razmeni ugljenih hidrata, belančevina i masnih kiselina. Osim toga, koenzim A ima važnu ulogu u stvaranju steroida, skupine spojeva kojima pripadaju mnogi hormoni, vitamini i žučne kiseline.
Uz to, vitamin B5 zaustavlja povećanje nedostatka triglicerida i lošeg LDL, holesterola u krvi. Podstiče stvaranje enzima zaduženih za razlaganje masnoća u krvi i podupire delovanje vitamina E protiv sakupljanja holesterola. Tako na više načina čuva zdravlje srca i arterija.
